Joka se udavala čak 17 puta, nekad i za nepoznatog: Prvog najviše volela, i prevaru bi mu oprostila, ali ovo nije mogla (2024)

U skromnoj kući u Mašićima kod Gradiške živi Joka Kutlača (73), žena avanturističkog duha, koju svi poznaju po bračnim dogodovštinama. Zdrava, jaka i sposobna, više nije za udaju.

- U autobusu mi, uz osmeh, uvek neko ustupi mesto. U čekaonici, kod doktora u Topoli, od sada me zovu preko reda, a niko se od ostalih pacijenata ne protivi. U prodavnici opraštaju sitan dug, a kada peške krenem kroz selo, odmah se vozači zaustavljaju i nude mi prevoz - priča Joka kojoj je, kako reče, bolje krenulo i u odbrojavanju uroka jer joj je naglo poraslo poverenje u narodu.

Kaže da je primetila da su žene ljubomorne.

- Ne može nijedna koja me poznaje podneti da sam od nje popularnija i važnija u društvu. Ima sada zborova po selima, ja se spremim, uredim kao u mladosti, kupim sladoled, ližem i hodam. Za mnom se kolona uhvati kao za popom. Samo viču: eno Joke, eno Joke, a mene ni briga nije - hvali se Joka, ne mareći mnogo šta narod priča o njoj i njenim bračnim i vanbračnim iskustvima.

Joka se prvi put udala u 23. godini u Gornje Karajzovce u Lijevče polju, verujući da će to biti doživotna zajednica okrunjena srećom, ljubavlju i razumevanjem. Međutim, njen tadašnji izabranik samo je prvi ili jedan u nizu njenih ukupno 17 privremenih životnih saputnika.

Svima Joka spominje imena i navodi mnoge detalje, ali, veli, ne bi želela da to sve završi u novinama.

- Udovica sam od rata, od kada sam se razišla sa poslednjim, i ne želim više da se udajem. Dosta je bilo. Za mene su to samo priče koje ponavljam često u društvu. Svi me teraju da objašnjavam kako sam se udavala i razudavala, ko je kakav bio, odakle… Istinu govorim, ali posle svi kažu: „Nemoj, Joko, lagati, nije to sve baš tako bilo“ - priča Joka Kutlača, boreći se da nas što srdačnije ugosti.

Prvi put je, kaže, otišla u zaprezi, konji su bili okićeni, pevalo se i veselilo.

- Bila je zima, ali nas je ljubav grejala. Moj prvi muž, pokoj mu duši, voleo me, mazio i pazio sve dok njegovi nisu počeli govorkati da sam ružna i da je on mogao oženiti lepše i bogatije cure. Odmah sam ga napustila i vratila se, neću da me ponižavaju - pripoveda Joka.

O svakom bivšem suprugu bi, napominje, samo da je malo upućenija u pisanije, mogla sročiti roman ili kakvu drugu knjigu.

- Drugi suprug prezivao se Ždral. On je isto iz Lijevča jer su tada, šezdeset i neke, momci iz ravnice begenisali cure u brdu. Nisu hteli u komšiluk. Ni mi brdske cure nismo htele tražiti momke u svom selu. Htele smo u bogatije Lijevče, tamo gde je bliže putu, gde prolaze autobusi, a manje se ide peške - pravi Joka uvod u podsećanja na svoje bračne avanture.

Kaže da je Ždrala dovela sebi u kuću, da je „doleteo kod nje kao ptica, kako mu prezime kaže“.

- Nije on bio siromašan, ali je prihvatio da se ovde kućimo jer nisam imala braće, a moji roditelji su hteli da se ognjište ne ugasi. I on je bio lep, govorio mi: „Joko moja, Jokice, srećo moja srećice, ljubavi“ i tako redom. Ali jednom banu milicija iz Topole, traže moga Ždrala, pitaju gde je, kako da dođu do njega. Pitam šta se desilo, a oni mi rekoše da on odavno krade bicikla i da mora u zatvor. Tako sam se i sa njim razišla, on u zatvor, šta će mi takav. Krenula sam u potragu za novim dečkom - seća se Joka svog neuspešnog braka.

Kasnije je sve postajalo rutina, bez mnogo stresa i nervoze prilikom razlaza.

– Ne, ne mogu reći da svih 17 muškaraca nije vredelo, a da sam samo ja dobra. Bilo je među njima najviše pijanaca, ali i ja sam pila, igrala na stolu, tukla se sa njima. Bila sam svojevremeno veliki bekrija. Ko je spreman da mene takvu trpi i podnosi? Niko - opisuje Joka svoja bračna iskustva.

Svaka udaja ili razlaz, nekada zavedeni u matične knjige, a više puta sklopljeni na reč i zavet, duga su priča, kako reče, dan do podne.

Maštala je da ima srećnu porodicu, decu, da živi u rodnom selu, okružena rodbinom i komšijama, ali je životna sudbina drugačije odredila.

– Ništa nije prošlo kao što sam maštala u devojačkim danima. Sama sam, bez dece, u pustom selu bez naroda. Samo autoputem tutnje vozila i svi negde idu, a ovde se niko ne zaustavlja. Kafane su zatvorene, nema ko da pije i lumpuje, škole bez dece, ispred zadruge se niko ne zadržava, ne pije na klupi nego kupi šta mu treba pa za poslom. To je moj život posle svega. Ni ja nisam kao što sam pre bila, ne pijem, ne ludiram se, nemam više ni s kim, a nije mi do toga. Ne planiram ni da se udajem, dosta je bilo - odlučna je Joka, koja povremeno sretne nekoga od svojih bivših, ali su to škrte priče, uzdržane reči, bez emocija, tek toliko da pokažu kako se nisu zaboravili i da su se njihovi životni putevi jednom ukrstili, a posle zauvek razišli.

– Već sam prvi put kazala da se ne planiram više udavati. Sve koji me to pitaju moram razočarati. Joka više nije ni za udaju, a ni za prodaju. Zdrava sam, jaka i sposobna za svaki posao, nikome ne dam pardona, mogu u kolu ili na stolu zaigrati, ali u moj život više nikoga ne primam, dosta je bilo - objašnjava nam Joka svoje izričite životne i bračne stavove.

Stil / srpskainfo